{"id":327,"date":"2017-08-02T08:57:16","date_gmt":"2017-08-02T08:57:16","guid":{"rendered":"https:\/\/www.guidetoprague.net\/?page_id=327"},"modified":"2017-11-16T12:43:49","modified_gmt":"2017-11-16T12:43:49","slug":"katedrala-svetog-vida","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.guidetoprague.net\/sr\/sta-videti-u-pragu\/crkve\/katedrala-svetog-vida\/","title":{"rendered":"Katedrala Svetog Vida"},"content":{"rendered":"[vc_row][vc_column][vc_column_text]Katedrala Svetog Vida je jedna od najve\u0107ih katedrala u Evropi i dominira Pra\u0161kim zamkom na Hrad\u010danima, na levoj obali Vltave, a njen toranj se vidi iz \u010ditavog Praga. Izgra\u0111ena je u me\u0161avini vi\u0161e stilova: goti\u010dkom, renesansnom, baroknom i neogoti\u010dkom.<\/p>\n\"katedrala\n

Istorijat Katedrale Svetog Vida<\/em><\/strong><\/p>\n

1344.godine, Karlo IV i predstavnici pra\u0161ke biskupije odlu\u010duju da izgrade novu katedralu, polo\u017een je kamen temeljac i te iste godine po\u010dinje gradnja ove
\ngra\u0111evine, koja izaziva strahopo\u0161tovanje. Gradnja je trajala oko VI vekova.<\/p>\n

Katedrala u svom sklopu sadr\u017ei mnogo manjih, bo\u010dnih kapela, nadgrobne spomenike i freske. Poznati \u010de\u0161ki umetnik Alfons Muha je izradio prelepe vitra\u017ee u ovoj katedrali.
\nCar Karlo IV je pripadao Luksembur\u0161koj dinastiji, koja je bila usko povezana sa Francuskom, te je iz tog razloga prvi arhitekta katedrale bio Matias Arasa. On je projektovao i izgradio deo deambulatorijuma, kor, i kapele. Matias umire 1352. godine i ubrzo na njegovo mesto dolazi Peter Parler.
\nPeter crkvi daje goti\u010dki izgled i bio je najbolji u osmi\u0161ljavanju inovativnih izdanja gra\u0111evina. Peter Parler umire 1399. godine i do njegove smrti zavr\u0161en je kor i ve\u0107i deo ju\u017enog tornja.
\nOba graditelja pra\u0161ke katedrale su upravo pokopana u samom sredi\u0161tu ove katedrale i to nam govori koliko su bili uva\u017eeni i po\u0161tovani graditelji.<\/p>\n

Kapela Svetog Vaclava<\/em><\/strong><\/p>\n

je najvrednije mesto u katedrali jer se u njoj nalaze posmrtni ostaci za\u0161titnika \u010ce\u0161ke republike.
\nDonji deo zidova je oblo\u017een poludragim kamenjem, mozaicima, pozlatama i imitacijama plemenitih metala.
\nJo\u0161 jedan od kurioziteta ove znamenitosti je Sigismund zvono koje je najve\u0107e zvono u \u010ce\u0161koj.<\/p>\n

Tako\u0111e se ovde nalazi kraljevska kripta i u njoj je sahranjena ve\u0107ina \u010de\u0161kih kraljeva i kraljica.<\/p>\n

Karlo IV je gradio katedralu, kao svoju li\u010dnu gra\u0111evinu, te je u radijalnim kapelama napravio porodi\u010dni mauzolej, a imao je i priliku obogatiti crkvu dragocenostima i relikvijama. Ostavio je uspomenu na sebe i svoju porodicu u sklopu dekoracije, \u0161to se mo\u017ee videti na bistama.<\/p>\n

\"unutrasnjosti
\nDogradnja katedrale<\/em><\/strong><\/p>\n

U XVI veku katedrali su dogra\u0111eni renesansni stupovi i tornjevi, a u XVIII neki barokni delovi.
\nRekonstrukcija katedrale Svetog Vida po\u010dinje 1872. godine u neogoti\u010dkom stilu i zavr\u0161ava se 1929. godine, prilikom obele\u017eavanja 1000. godina od smrti \u010de\u0161kog kralja i sveca za\u0161titnika, Svetog Vaclava.<\/p>\n

Obavezno posetite katedralu, osetite duh pro\u0161losti, zakora\u010dite u istoriju kroz Zlatna vrata katedrale i iza\u0111ite bogatiji novim uspomenama.[\/vc_column_text]

<\/div><\/div>