Drevni simbol Češke i jedna od najvažnijih kulturnih institucija, Praški dvorac je prema Ginisovoj knjizi rekorda, najveći naseljeni dvorac na svetu. Ovaj dvorac je bio dom Češkim kraljevima, kraljevima Svetog Rimskog carstva, bio je dom biskupima, a danas, danas je dom predsedniku Češke Republike.
Istorijat Praškog dvorca i Hradačanskog brda
Malu Stranu, koja leži na levoj obali Vltave i u samom podnožju Praškog dvorca izgradio je Kralj Otokar II Premisli i do XVIII veka je bila samostalni grad u podnožju dvorca.
Hradčane, odnosno Hradčansko brdo je sagradio u IX veku princ Borivoj. Nekadašnji drveni dvorac je danas pretvoren u impozantnu građevinu, koja oduzima dah.
Praški dvorac zauzima površinu od 70.000 metara kvadratnih, širine 128, a dužine 570 metara.
Na samom ulasku u Hradčane će vas dočekati veliki trg na kome su smeštene barokne palate i rezidencije, a jedna od tih rezidencija je pretvorena u Narodnu galeriju.
Glavni ulaz u zamak je Hradčanski Trg, gde će vas dočekati kapija ukrašena skulpturom “Borba titana”.
Dva monumentalna kipa koja se bore, a ispod kojih se nalazi straža. Smena straže se odvija na svakih sat vremena i tada sve vrvi od turista, jer je zaista vredno viđenja, ali stražarima u “Stavu mirno” nikako ne možete odvući pažnju, čak ni dok se fotografišete pored njih, oni će i dalje da stoje kao kipovi.
Zanimljivost vezana za smenu straže je ta da se tačno u podne smena vrši uz fanfare i zastave.
Kako bi videli unutrašnjost istorijskih zgrada i prostorije dvorca, potrebne su vam ulaznice.
Kupovina ulaznica za unutrašnje odaje dvorca
Ulaznice možete kupiti na više lokacija u sklopu dvorca, tako da gde god da se zadesite u datom trenutku, pogledajte oko sebe, pronađite neki informativni centar i pazarite svoju ulaznicu za 300 CZK, dok za studente i decu postoji popust. Naravno, ukoliko ne želite sve da obiđete možete kupiti i pojedinačne karte za određene objekte.
Istorijske znamenitosti unutar dvorca otvorene su svakog dana osim 24.12.
Letnja sezona je od: 01.04. – 31. 10.- od 9.00 – 18.00, a zimska sezona se računa od: 01.11. – 31.03. i tada je otvoreno od 9.00 – 16.00, dok su prostorije koje koristi predsednik Češke Republike otvorene za posetioce svake prve subote u mesecu, posle prvog maja.
1918. godine Praški dvorac postaje dom Čehoslovačkog predsednika i iste godine je osnovana Predsednička garda.
Nakon prolaska kroz glavni ulaz, pored stražara i dolaska u prvi deo dvorišta dvorca, možete se tu zadržati ukoliko će uskoro biti pun sat i sačekati smenu straže.
U slučaju da je smena straže već bila ili ne želite da je vidite produžite dalje, u drugo dvorište gde ćete videti kapelu Sv. Krsta u kojoj se čuva nakit iz riznice katedrale, a možete videti i prelepu fontanu Kolova.
Ukoliko se leti zadesite u Pragu stazicom od drugog dvorišta možete proći do prelepe bašte i uživati u miru i prelepom prizoru. Zimi je ovaj deo zatvoren, ali zato možete kad god posetili ovaj divni dvorac, iz drugog dvorišta proći koroz ranobaroknu Matejevu kapiju, koja datira iz 1614. godine.
Galerija slika
Ukoliko ste ljubitelj umetnosti na suprotnoj strani, severnoj strani dvorca nalazi se galerija slika Praškog zamka.
Ulaznice za galeriju slika Praškog dvorca
Ulaz u ovaj objekat se plaća i cena iznosi 150CZK, ali je otvorena samo dva puta godišnje – Prve subote nakon 08.Maja i prve subote nakon 28. Oktobra, ukoliko se u ovo vreme nađete u kompleksu dvorca, topla preporuka je da je posetite.
Posle drugog dvorišta polako krećemo u treće. Na putu do trećeg dvorišta prolazi se pored Nove Kraljevske Palate u kojoj se nalaze prostorije predsednika Češke Republike.
Treće dvorište je dvorište impozantne građevine, prelepe Katedrale, Katedrale Sv. Vida koja zauzima veći deo ovog dvorišta.
Ni pogledom, a ni fotoaparatom je prosto nemoguće obuhvatiti čitavu građevinu, sve njene delove.
U ovoj katedrali su se krunisali češki kraljevi, vršili su se obredi venčanja, sahranja i krštenja kraljevske dece.
Prvih nekoliko metara ulaz u Katedralu je slobodan, ali ukoliko želite da zađete malo dublje i vidite prelepe detalje morate proći kroz naplatne punktove.
Katedrala broji 22 kapele, ali je ubedljivo najznačajnija i najlepša ona u kojoj se čuvaju krune čeških kraljeva, kruna Sv.Vaclava, kao i plašt u kome se krunisao Karlo IV.
Ključeve od krunidbene odaje imaju samo predsednik Češke i još najvažnijih šest funkcionera, kao i crkveni velikodostojnici.
Sa južne strane katedrale Sv.Vida vidi se zvonik sa najvećim zvonom u Češkoj. Desno od zvonika je prikaz strašnog suda, kraja života na zemlji.
Najvažnija građevina Hradčana je zasigurno stari kraljevski dvorac, posle njega nailazite na baziliku Sv.Đorđa, koja je druga najstarija crkva glavnom gradu Češke.
Najstariji manastir u ovom kompleksu je Benediktski manastir Sv.Đorđa.
Zlatna ulica
Šarmantna minijaturna ulica sa svega jedanaest kućica, nalazi se u sklopu Praškog dvorca. Bajkovitost ovoj ulici daju fasade kućica obojene u pastelne boje.
Ova malena ulica sagrađena je u XVI veku, a za stanovnike je imala kraljevske alhemičare koji su pokušavali da naprave veštačko zlato. Car Rudolf je bio opsednut alhemijom i za vreme svoje vladavine tražio je usluge nekolicine istaknutih alhemičara. Veruje se da je zbog svog lošeg mentalnog stanja bio opsednut mističnošću, alhemijom i potragom za večnim životom.
Uprkos alhemičarima koji su živeli u ovoj ulici, ulica dobija naziv po zlatarima koji su živeli u tom području.
Tokom XIX veka ovu ulicu naseljavaju razni umetnici, a najpoznatiji stanovnik ove ulice bio je pisac Franc Kafka, koji je živeo u kućici sa brojem 22, sa svojom sestrom i to od 1912. do 1914.
Za današnji izgled ove ulice najviše je zaslužena Carica Marija Terezija koja je izdala naredbu da se na mestima srušenih kuća moraju izgraditi nove, od jačeg i boljeg materijala.
Obavezno posetite ovu uličicu i osetićete mističnost srednjevekovnog Praga, a možda otkrijete i tajnu pravljenja zlata. Danas se ovde nalaze zanatlijske radnje i male prodavnice suvenira.
Odvojite čitav jedan dan i krenite u svoju kraljevsku pustolovinu Praškim dvorcem. Kako njegova unutrašnjost, tako i pogled koji se pruža sa njegovih bedema na Prag, oduzeće vam dah makar na kratko.